Hebiga bliži se i taj datum, a poslovi oko kuće se zahuhtavaju. Slatko mi je jedno i drugo, ali prioritet je prioritet. Kuća!
I tako za onom našom kavom pada dogovor da propustim Benduro. Naravno da mi nitko ne vjeruje, čak me i pitaju jesam li dobro? Ma dobro sam, malo me maznula depra, al dobro.
Al svaki put kad uđem u garažu ko za vraga zapnem za one gumetine sa čepovima i to me još više sjebe. Ma valja će one i dogodine. Lako je to reći, ali treba to i izdržat i zauzdat ovo bajkersko – benduraško srce, a tko bi to i Zingiju mogao objasniti. Žao mi je, ljudi će me zaboravit, a tko zna jesu li me i zampatili. Haha.
Mijenjam plan, zovem Gorana – e da me pribilježi na listu i sad je lakše. U četvrtak mijenjam one gume što su me svrbile u garaži, Iris me naravno spakira i ostaje samo da pjevam: Kad će taj petak. Prognoza i nije baš bajna, ali idemooo.
I svane taj petak, Zingi nakrcan i moli da krenemo. čekaj Zingi da napravim još koji prozor pa ćemo onda prašit. U neke ure mi se javio Igor iz Zg da su odavno krenuli. Skonto sam da je vrijeme da kresnem Zingija. Našoj sreći nema kraja. Jedan se kesi, a drugi urla li ga urla. Ludilo! Pičili smo i pičili, u Gračacu se spajam na autocestu i sve miriše na kišu. I počela je, ali tako jako da sam 100 puta promislio što nam ovo treba. Vozili smo i gunđali autocestom do Ogulina i onda starom do Platka. Od silne magle jedva smo dom našli. Došli smo među prvima i uz mnoge šiške počinju raspredanja o svemu i svačemu. U neka doba dolazi organizator PG (simpa čovjek) i pita me: "Što ćemo s tobom i Zingijem?" Pitam ja: "Je li soft?" "Ma jest." Kaže on, al da za Zingija ne zna baš. A mrcina se razbaškarila na parkingu i škilji onim svojim okicama i šapče, ma pričaj ti PG.
Polako se svi okupljamo i pričamo, pričamo... Ali treba ići leći, ujutro se vozi.
Jutro maglovito, tmurno, ali ništa nam neće ovi dan pokvarit. Al vraga, krećemo. A ja i Zingi kao dva različita svijeta. Nikako se sastaviti. Na desetom kilometru mislim odustat, jer mi ne ide. U zadnji čas se sjetim da je ovjes na hard i da su mi gume prepumpane. I kad sam to sredio nastao je šou. To je to!!!
PG je za nas goleme, manje iskusne i one malo bojažljivije organizirao soft obilaznice, ali Zingi neće ni da čuje. "Pa dobro Zingi što ti je?" "ja sam došao na Benduro i ja ću se pobrinut za enduro, a ti za bevandu"- kaže on. I tako i bi. Eto samo da znate tko se puho na onim hard dionicama, a tako mi je i svaki dan. Nije mi lako
Vozili smo cijeli dan, bilo je tu svega, ali sve sa smiješkom, zafrkancijom, guštom. Napravili smo oko 150 km. Benduro me oduševio, tko voli makadam stvarno se isplati doći da vidite to zajedništvo, zdravu zajebanciju koju odavno nisam čuo..... Svi imaju isti cilj: vožnja i zajebancija. Kad završi vožnja, kreće druženje u domu. Svak svakoga prca...ludilo.
Zingi se pobrinuo za enduro, pa PG nismo bili zanimljivi, a ja za bevandu i uz ekipu iz Splita krene pjesma. Pokazao se Zingi u enduru, al i ja u bevandi, pa potrajalo to do dugo u noć.
Ujutro glava ko cocin bubanj. Teško se rastajat, ali što se mora , mora se. Idem do Matulja. Tamo me čeka Dario, dobar frend i veliki drajver 4 x4 off roada. Uz marendu sam mu se morao pohvalit i dao sam mu rutu.
Platak – Gomance - Kučica Reba r- Kraljica šume – Lisac – Rupa – Brgud - Korensko- Zdene r - Lisina- Beljač(vrh) – Jurdani – Škalnica – Klana - Studena/dalekovod – Potkilavac –Kripanj – Nebesa - Platak.
Dobili smo sve pohvale. Opet rastajanje i gas doma. Stao sam u Senju tankat i ravno doma. Doma ekipa čeka i opet pričaj Tonći.
Veliko hvala ljudima kojima je ovako druženje uopće palo na pamet.
Hvala PG na super organizaciji. Payseru i Ildu također.
Hvala mojim hercegovcima i dalmatinskoj ekipi, ma ustvari hvala svima na vrhunski provedenom vikendu.
Hvala narančastoj ekipi, sad imam novu nalju na vjetrobranu!
Poseban pozdrav frendu Delbiju. Dobri ljudi još uvijek postoje.
Vidimo se i dogodine!!!
EJZ!!!
Pozdrav od Srala!
Tema: EJZ ili ti ga BENDURO 3 (Posjeta: 4058 vremena)