Kažu da su čuda svijeta piramide afričke- al' nisu!
Kažu da su čuda svijeta vel'ke rijeke Indije – al' nisu!
Već stvarno nijedno čudo nije bilo ravno onome kad se du moto forum okupio u velikom broju za đir na Žabljak.
Priča je krenula od Rookia i sve se činilo da će biti trla baba lan da joj prođe dan. Nama je bilo do ideje i mi smo naravno zagrizli.
Ne ide baš sve u životu glatko i baš kad se priča počela zakuhavati, jedno jutro ja ne stavim kamenčić u cipelu (da me žulja) i sletim u Pilama niz skaline. Dobro sam prošao, pukla „samo“ mala koščica na lijevoj šaci i gips tri tjedna. Ništa od vožnje, ništa od ganje sa Du-moto. Mudro šutim, jer nije sad red da ja prvi miniram. U glavi nada da bi mi to mogli odvozit, pa zna Zingi put. Bio je on već gore. Zadnje dane raste popis sretnika, a ja motor 18 dana nisam ni upalio.
Kava kao i obično u 16.00 h i onako malo kao da neću izustim da bi i mi mogli. Očekivam rafal sa druge strane jer to bi bila normalna reakcija, pošto su mi samo dva prsta lijeve ruke slobodna. Kad tamo mazni glas pita: Stvarno? Klimnem glavom, kontam zahebava se, došo i na nju red. I ja odlučim da probam sjest malo i odvozit, pa nisam lud da krenemo ako ne mogu. A ne, nisam lud! Ma bio bi i bez noge krenuo! Nožice od loze i malo abartiram gips! Dobro je, mogu nekako vozit.
Ekipa je krenula prije nasOdmah smo dobili povlašteni status i pošto je pokret s Brgata bio u 8.00, mi krećemo dobro iza 9.00. Uf, uf, lijevi bogeni idu, desni baš i ne i kopilot to odmah primjećuje i lagano gunđa. Slušamo ga nas dvojica, ali što uđe to i izađe, naravno na uho. Kontamo bolje ikako, nego nikako. Na Ivanici prvi šok! Policajac odmah ugledao gips i kaže da sa ovakvom rukom ne možemo naprijed. U glas smo se pobunili i čovjek se nasmijao i dali smo si petama vjetra. Prođosmo mi kroz Milano ili ti po novom Treviso nikad tako oprezno i piči dalje za GP Klobuk. Dan izmišljen za vožnju, a Zingi legenda, kao mala bebica, zna on da bih ja, ali ne mogu. Laganini se vozimo i raspredamo koliko je ljudi došlo na Brgat. Vozimo se i pi*dimo: onome se otelila krava, onome masline toliko rodile pa treba podupirat grane, onaj još salpava mreže, tko zna dokle su oni i kad su krenuli? I tako stižemo mi do crnogorske granice, skrivam ruku, a policijot kaže: Kasniš Tončo? Kako kasnim? Oni tvoji su prošli ima pola sata, spavaš ti, spavaš! Gledamo ga u čudu, ma falio je on nešto. Daj papire i ćao braco, ti si ludih gljiva jeo, zamijenio ih je s nekim. Davno su oni prošli. Bacamo mi neke kalkulacije i milimo za nekim šleperom. Iris pita hoćemo li stat na kavu u Trubjeli? Ja vrtim glavom, kontam ako naši dođu puno prije nas u Trsu kod Debelog, pozdravi se Tončo i sa sirom i sa pršutom.
I neviđena slika iza bogena, pola du-mota ispred kafane, ono drugo pola nije moglo od muke, a teta im napravila mezu, ispekla hurmašice, gazda kad je vidio koliko ih je, odjurio u Nikšić po još logistike
Graja neopisiva! Sve je to mlado, onaj može ovoliko, onaj onoliko nagnut se u bogenu.
Trebalo nam je pune dvije minute da se uklopimo
Priča, zahebancija, salve smijeha i hajmo ljudi više. Cesta zove!
Pokret i dogovor da oni idu, a mi opet polako sami. Ali ma kakvi, neće Rookie da nas prestigne i brižno nas čuva. Ma to je ekipa za pohvalit!
Vozimo za Nikšić, pa gas za Plužine, bogen za bogenom i odjednom mog anđela čuvara ne vidim više u retrovizoru. Vozim još kilometar, dva drugom navrh gasa i nema ga. I okret nazad. Rookie i Ana mirno kraj ceste čekaju. Probušila im se guma. Neće te Crna gora Rookie! Što ćemo, što nećemo, kompresor i alat sam ostavio doma, al' Zingi kao Zingi šapće: imam ti ja prvu pomoć, ampule zraka i crve za krpanje. Zakrpimo mi to iz entog pokušaja, vozimo u Plužine nadopuhat gumu, pa u vulkanizera da pregleda i gas za Trsu, pojest će nam sve!
Iz Plužina se penjemo predivnom uskom cestom sa x sirovo iskopanih tunela, sa pogledom na Pivsko jezero. Ludnica!
U Debeloga ekipa nas čeka i doček je predsjednički
. Opet luda atmosfera, malo cuge, klopa vrhunska, foto session i jedva krećemo. Zašto ići kad je dobro, a i kleku imaju. Debeli nam je poklonio bocu šiške.
Treba slušat žene i krećemo! Priroda ludilo, boje predobre. Prošli put kad sam bio bila je kiša i ovo sada je skroz druga priča. Prekrasno, ne da se opisati. Zato su slike tu
. Vožnja do Sedla na 1906 m, temperatura za kratke rukave, NikšaRR provocira i vozi prečicama po ledinama, a Zinger naučio pratiti. Stajemo radi slikavanja, ekipa vrhunska, ne možeš doći do riječi, plačemo od smijeha.
Vozimo dalje ispod Babljeg zuba do Žabljaka i naših apartmana Calimero.
Skup je ispred kučica, neki idu do butige dokupit što fali, neki se kupaju, neki se pare, neki piju... I udri čiji je veći, brži jači! I baš nam je dobro bilo! Vrijeme večere je došlo, ali kome je sad do večere, mladi se taman opustili, a moram ih pohvalit u svakom pogledu. Naj, naj, možda malo više pričaju, ali to su te godine!!!
Restoran dobar, hrana ništa posebno, ali kao da je to i važno. Došli smo se voziti, družiti, veseliti i naučit nešto i od mlađih. Priča i pjesma do dugo u noć i nastavak ispred kučice. Ostalo nam je vranca, a to se sutra ne bi dalo piti. Nije teško žabe u vodu natjerati, pa najhrabriji ostaju i pričamo lovačke do kasno.
Drugi dan ostavljam Dadu iz više razloga. Taj drugi dan mi i nije bilo baš dobro, a i dobar mi je drug pa mi je žao da ga derem u hitovima.
Bilo je to dobro vrijeme, sve za raju jarane,
U tormo naspi čorbe te na izlete!!!
Pozdrav od Srala!!!!
Tema: čUDA SVIJETA (Posjeta: 10298 vremena)