Evo da i vama pokusam docarati kako je to meni bilo. Nevjerovatno veliko iskustvo i gomila novih stvari za mene i sve to u dva dana. Citiracu vam svoje izvjestaje koje sam pisao na drugom forumu. Sve je pocelo noc pred subotu (dan za treninge):
E sad, da pocnemo, upravo sam se vratio iz garaze, gume su namontirane i to Bridgestone BT-002 Racing Street (valjda cu sa njima dobro proci, happening klasa se vozi samo 10 krugova tako da se nadam da se nece pregrijati), plastike stigle, a i dugo cekana licenca je stigla, tako da je sada motor kompletno spreman za sve izazove 
Ostaje jos samo da izvrsim zavrsne pripreme na sebi 
Znanje je tu, veceras prelistavam knjige i stare biljeske i naravno savjete zlatna vrijedne od naseg najboljeg (zivio Mali Caca!!! 
), ostaje samo da se dobro uspostavi ta cuvena veza izmedju teorije i prakse tako da jaaaako nestrpljivo cekam treninge
Tako dodje i to jutro, nevidjen osjecaj... I pocinje trening dan:
E pa ovako Danas je trkacki dan poceo slobodnim treningom, mojim prvim susretom sa trkackom stazom. Sve nesigurnosti, pitanja i sl. su automatski nestala kada smo izasli "tamo"... Onih 6 sati je*anja oko plastika, izgubljenih zivaca oko guma, licenci i ostalih gluposti, sve je to nestalo... U jednom tenutku, samo ivice staze i ja, fenomenalan osjecaj! E to je ono sto ja zovem pravom slobodom na motoru. U pocetku se nismo mogli dogovoriti, trebalo je malo vremena za navici se na novi profil guma, zamjensko sjediste koje je nenormalno klizavo i samu stazu. Nije to dugo trajalo, poslije dva kruga sam otprilike uhvatio putanje i markere za kocenje tako da tada vec pocinje ozbiljna zabava. Tu se susrecem sa nekim potpuno novim momentima na motoru, javljaju se neki nenormalni i novi nagibi i sada mi je definitivno jasno cemu sluze slajderi... DA SE STO BOLJE LOZIS DOK VOZIS 
Jao kakva zabava! Na kraju tog prvog i nezvanicnog treninga najbolje vrijeme koje sam imao je 1:34.715 sto bi bila 11 pozicija od nas 14 (moja ocekivanja su bila da cu biti daleeeko zadnji, tako da i sada skacem od srece ).
E sada su stvari u boxu vec drugacije. (prvo sam vrustao jedno pola sata, ali to sada nije bitno ) Analiziram svoje putanje i markere, konsultujem se sa Rajkom, opet malo promislim i dodje i prvi kvalifikacioni trening. Tu opet otkrivam nove momente i jos nenormalnije nagibe, sada vec drzim korak sa vodecima u konkurenciji u nekim krivinama i to mi daje nenormalno samopouzdanje, ali i to je kratkog daha, jer moja "zvijer" gubi dah na svako dodavanje gasa, jednostavno na pravcima nemam nikakvih sansi... ali to je skroz u redu jer se i dalje jako dobro zabavljamo Vec u drugom krugu obaram svoje najbrze vrijeme i to skoro za 4 sekunde! A zatim pocinje SEX:
2. krug 1:30.010
3. 1:29.717
4. 1:28.533
5. 1:28.235
6. 1:27.532
7. 1:27.690
8. 1:27.246
9. 1:26.823
10. 1:25.792
11. tj. zadnji krug 1:25.589
I to je i moje najbolje vrijeme u zivotu Tu se probijam na 10. mjesto i to za 0.144 sekunde ispred 11-oplasiranog. Dolazi i drugi kvalifikacioni trningi, opet koncentracija, analiza... i vec u trecem krugu rusim svoje najbolje vrijeme iz proslog treninga, yeah! Zavrsavam sa najboljim vremenom 1:23.088 Ostajem na 10-om mjestu ali ovaj put sa 1.149 sekundi ispred 11-oplasiranog
Nekome ove stotinke nista ne znace, ali za mene je ovo fenomenalan uspjeh. Najslabiji motor u konkurenciji, potpuno serijski sa cestovnim gumama i ne podesenim oslanjanjem, ja sam prezadovoljan.
Dodje i taj dan, warm up i... ta trka:
Danas je bio jako cudan dan. Jutros smo prvo imali imali warm up pa onada tek poslije par sati trku. Na warm up-u sam vec u cetvrtom krugu imao vrijeme ispod 1:23 sto mi je bilo najbolje jucerasnje vrijeme i mislio sam da ne moze bolje. Konstantan tempo mi je bio 1:22 i u dva kruga sam uspio da odvozim 1:21 i time sa 10. zauzmem 9 mjesto po vremenima. Bio sam prezadovoljan!
Medjutim, na tom treningu sam imao dosta problema, sjediste mi je puklo skroz tako da sam na svako pomjeranje imao neugodno krckanje izmedju nogu, i dalje sam klizao po njemu i stalno sam razmisljao o tome sto me je uzasno iritiralo. Takodje, tu sam imao trku prije trke. Naime vozio sam za covjekom od kojeg sam bio za nijansu brzi, kocio me ali nisam imao dovoljno brzine da ga sigurno obidjem tako da sam i dalje stojao iza i nadao se gresci. E sada, on je ranije kocio na jednoj krivini i malo kasnije krenuo u zalijeganje tako da sam sa mojim kasnijim kocenjem isao pravo na njega, joj kakva scena, tu mi se motor dize na prednji tocak skroz do vage i tako vozim moleci se da vise skrene da bi ja mogao da produzim. U zadnjem trenutku je zalegao i ja prodjoh tako nekako i taman sto se spustio zadnji kraj nalijecem na gumu i nekom ludom srecom je preletim i ostanem na tockovima van staze. Sto je najgore sve to se desava u krugu poslije zastave za zavrsetak treninga (povuce zelja opasno). Poslije tog dijela mi vec opasno u glavi nije bilo dobro, to je prelilo kap. Svakako nisam planirao da vozim trku, to nije ono zbog cega sam dosao, dosao sam zbog staze i stoperice. Tacno znam zasto ovo govorim, deset godina se bavim kyokushinkai karateom i odatle znam da je trening jedno, a takmicarska borba sasvim drugo. Ja biram znanje, ono se dobija treningom, analizama i razumom, a takmicenja se dobijaju na drugacijii nacin tj. srcem, uvjezbanosti i srecom. I sve je u mojoj glavi indiciralo na to da poslusam razum i da napravim pravi potez tj. ostanem u boxu, medjutim srce (djavo) je odlucilo drugacije. Tada su svi oko mene govorili da vozim trku, da moram to da uradim, kao zbog toga si tu... a samo ja znam da nisam zbog toga tu. Eto i jos novih tenzija za mene. I eto odlucim ja da ponosno odvozim trku onako penzionerski cisto da kazem da sam i tamo bio i da na kraju krajeva budem tamo za ljude koji su dosli da me bodre. Pri tome totalno zaboravljam na svoj razum. Krece trka, naravno gubim pozicije na startu suludom brzinom. Startovao sam kao 10., jer sam tu poziciju imao na kvalifikacijama, izgubio dvije pozicije na startu ali sam ih u prvom krugu vratio. I tad ulazim u ritam onog Repsola sa kojim sam imao slicno vrijeme... toliko o krstarenju, smirenosti i razumu... to je ono prokletstvo takmicenja za koje sam znao ali nisam poslusao. Vozimo tako, covjek u jednom momentu promasi putanju i eto mene za njim, slijedi sikana pa pravac i opet dobra krivina, izgubim malo na pravcu, kasno kocim i duboko u krivinu, dajem gas, medjutim prerano (od zelje, prokleta bila) i idem siroko i to van staze! Vozim po travi, nekako se vrati i dobro je na tockovima sam. Imao sam dobru prednost ispred ostatka tako da sam nekako ostao na pozicji. Medjutim, time je sve kulminiralo, i umor i koncentracija i ona glupa plastika i gume pored staze i trava is ve sto je moglo da stane tu... Jednostavno sam se izgubio. Nekako dolazim do one "glavne" krivine pred cilj (tamo dje publika stoji), polako joj prilazim (tacnije isfrustrirano, nisam cak ni vidio plavu zastavicu koja mi je signalizirala da mi se priblizava brzi vozac i da treba da mu se sklonim), ulazim u nju usko ovaj put i na izlazu dajem gas ali opet malcice prejako, opet od glupe zelje da iskoristim cijelu sirinu staze da bi dobio koji metar na pravcu, medjutim odlazim siroko tek toliko da prednji tocak sidje sa asfalta i onda nastaje ples, motor se nekako vraca na stazu nekontrolisano se gica, zbacuje me ispred, prevrce se i pada sa boka direktno na rezervoar i nastavlja da se prevrce, obrce, kliza, lomi... a ja kao dzudista preko lakta, glave i ramena pravim inicijalni kolut, udaram, u tom momentu se grcim kao Giberenau (kojega sam psovao tada jer je to sve meni trajalo 10 minuta, a ne par sekundi), vrtim se malo i kao palacinka, pa malo klizam i nedje u nekom trenutku stanem. Otvaram oci, malko se pomjerim cisto da vidim da li me nesto slucajno boli, vidim da je sve ok i ustajem pun bijesa i pjene samo zbog toga sto nisam poslusao razum. Gledam onaj motor, svoju kacigu... ma ni ne vidim ih od tog bijesa... DiRRty mi je prvi pritrcao i Mlader je preko puta gledao, oni su najbolje vidjeli moje lice tada. Nisam toliko karakter mogao da budem, zato sam i dobio ovo, bas to i zasluzujem. Ni manje, ni vise.
Imao sam jako gadan i bas nezgodan pad, niti sam isklizao titi sam se tumbao vec je tu bilo svega necega, tako da sam se udario svuda dje je moglo i dje nije. Kombinezon, cizme, ledjni protektor, kaciga, rukavice... su odradili NEVIDJEN posao! Vrijede svaku hiljadu sto sam ulozio u njih! Ja sam poslije svega ostao sa dvije smijesne modrice u odnosu na ono sta bi mi se desilo da sam tako pao na putu u bilo cemu drugom. Ljudi, polako na putu, molim vas.
Motor ce se srediti, kod mene je sistem: odsarafis, doneses novo i zasarafis. To ce malo da potraje, tako da ne znam kada ce motor opet biti spreman. Ja samo znam da kada sam ovo postigao sa potpuno serijskim motorm, ne podesenim ogibljenjem i sa cestovnim gumama, ja sam znanjem spreman sjutra za jos...
Eto tako je to otprilike bilo... Evo i koja slika...
Box:
Izlazak na stazu:
Voznja:
Trenutak poslije pada:
Ostatak...:
Tema: Moja prva trka... (Posjeta: 3776 vremena)