Evo jedan moj dobar prijatelj ( Miro MK Galebi) se prošetao malo do Skopja. Evo kako je bilo!
Inače drži Moto pub u Ražinama kod Šibenika (
www.motopub.net)
BALKAN EXPRES
ŠIBENIK-SRBIJA-MAKEDONIJA-ALBANIJA-CRNA GORA-BOSNA-ŠIBENIK
U vip boksu mondenog cocktaill bara NEMO, podalje od obične raje, side krupni, mrki tipovi obrijanih glava u pratnji prekrasne crne mlade žene, nestvarne, vretenaste figure. Izgleda ka naslikana air brushon na rezaervaru kakvog skupog Harleya. Prošetavši se graciozno prema toiletteu na pudranje nosa, ostavlja za sobom opor i opak miris požude. Kad je pogledaš boli, a znaš da je pametnije ne gledat. Možda je čak kakva orijentalna princeza ikognito.
VARDAR SKOPJE
Sa prijateljima Slovencima naša san se u petak ujutro oko 10 sa zakašnjenjem od ure ipo kolko je tribalo HAK-u da meni starom bajkeru dovezu iz Karlovca kantu benzine, jer san osta «suv» nadomak Zagreba računajući na rezervu od 5 lit.koju san ne znajući potrošija. Mora da mi je neko prčka po špini rezervara i ostavija na rezervi. Ovu san školu platija prvi a nadan se i zadnji put.
Ovi put san iša autoceston, jer je pridamnon oko 1300 km do Skopja a stara je cesta krcata turista koji idu na more šparajući. Na auto putu prema doli kolaps. Špaliri bez kraja. Al ćemo se para natuć, pomislija san, skoro kolko i Autoceste d.d. derući motoriste cjenovnin astronomijama. Ma skoro san tija proletit kroz naplatnu ne plativši, al kako mi je krenilo, odusta san jer bi 100% navuka kakvu policijsku potjeru na vrat.
Ekipa me veselo dočekala pa smo nastavili put Beograda. Prolazimo srpsku granicu. Carinici me malo učuđeno gledaju, a možda se to meni samo čini? Čin san uspija odlipit i zgulit sa sebe čizme i moto gaće koje san obuka u Lici di mi je bilo ledeno dok se «ovde krčkam» na sigurnih 45 «stepeni», nagazili smo original asvalt nekadašnje ceste «Bratstva i jedinstva» koji je samo mjestimično pokrpan. Kanali od kamionskih guma u desnoj traci otkrivaju da davno nije obnovljena. Nakon dvi i po ure ulazimo u usijani Beograd tražeći odvojak za Niš. Asvalt gori a Ada Ciganlija vrvi od plivača, kupača, skijaša, veslača, motonautičara pa čak i nudista kojima je cili ovi zabavni cirkus na Savi očito uspješan surogat mora. Prava Ciganlija. Vrvi na sve strane i imaš dojam da in je dobro.
Točimo na Jugopetrolovoj pumpi di nas, čini mi se, više začuđeno negoli čudno gledaju sa jednon LJ i jednon ŠI tablicon. Bili smo in izgleda čista egzotika.
Ostali su se odvojili prema Vojvodini na moto skup u Inđiju. Beograd je velik i kompllicitran pa nakon muvanja konačno uspjevamo uvatit pravac za Niš.
Magistrala vijuga kroz cilu Srbiju zelenin dolinama koje začudo izgledaju isto ka naše, kolko god san ja to drukčije očekiva. Di god smo stali tankat motore bezinon i sebe vodon, izazivali smo zanimanje. I policajci i radnici na pumpama rado i ljubazno se upuštaju u priču. Skoro svaki zna nekog u Šibeniku ili je bija s nekin u vojsci. Najčešće u Bosni. Jedan ljubazni tip «negde pred Niš» nas upućuje kako da se «prošvercujemo» sa auto puta jer i njiovi deru isto ka i naši. Naravno da «gostoprimstvo ne može da proćerdaš», pa smo poslušali savjet domaćina i prošli kroz neki tajni prolaz i umisto četrdestak eura, platili neku smišnu cifru za deseatak kilometara. Živilo bratstvo i jedinstvo!
Za ove predjele ima izreka «šta južnije to tužnije», tako da se pad standarda od Beograda prema jugu sve više ocrtava na krajolicima, kućama i ljudima usput.
Nakon odužeg čekanja na Mekedonskoj granici u Sopje stižemo oko deset noćnih uri. Carinici nisu baš ljuto vični novijim tehnologijama pa odugovlače kolko mogu, a sumnjiv je svako kome pukne film među cilon ton gomilon crnih i tamnoputih «njemaca».
Lokacija moto susreta MC POTFAT iz Skopja je na sportskom aerodromu na ogromnoj ledini di nisan snimija niti jedno stablo stablo. Vrućina paklena pa san razmišlja kakva će tek bit ujutro kad ti upači u šator, a niti L od ladovine. No moj prika Vanja, slovenski Makedonac i Žanko i Lukan iz Ohrida znaju sve lokalne cake pa smo dobili sobu sa klimon, kupatilon u Skopju za sitnu lovu. Petak veče proveli smo na susteru. Bilo je svih mogućih registracija. Bugarske, Rumunske, Grčke, Srpske, Mađarske, pokoja Albanska, Bosanske. Pravi Balkan expres. No bilo je gostiju i iz zapadnog dijela evrope, kao uostalom i iz Šibenika i mojih prijatelja Holistera iz ZG.
Ujutro u Skopju nemila žega, meni nezapanćena. Oko 45 stpnjeva. Nisan moga taknit rukon ni robu u njemu a kamoli kufer na motoru. Krenili smo po željezarama da povidamo izgubljene vide sa Vanjinog motrora. No za Harley Davidson to je sasvin normalno. Na zadnjem blatobranu ima dvi bisage. U jednon je pasta i četkica za zube a u drugon alat. Spartanski bajk, sa vilicon od Hayabuse, bez ikakavih instrumaneta. Novi model S&S twin cam motora od 1500 ccm sa elektronskin ubrizgavanjen koji ovu tvrđavu od 360 kili potira priko dvista dvadeset na uru. Pituran u vojnu SMB boju sa brojevima ka sa američke krstarice, izgleda ratnički, a bome ga tako i vozi. Jedva san ga pratija a misllija san da ga na Harleyu neću nikad dočekat.To stvarno nije motor za svakog. Triba izdržat pritisak na vratu višesatnog krstarenja brzinama od 160 do 180 po autoputu bez ikakve zaštite od vitra. Ja san ležeći na tank torbi na Africi, nogu zabačaenih na zadnje pedale i sakriven iza visokog vjetrobrana uživa u krajolicima došavši na cilj nakon 1300 km u komadu ka novi. Sic Afrike Twin mi je u početku pravija probleme, a sad kad san naša pravi način sidenja, pari se da bi s njin moga i na kraj svita. Jedino laštik mudanata koji se negodno usiče, zna bit nezgodan. Hm, možda su tange rješenje!?
Jutro smo proveli baveljajući Skopjen po suncu. Sili smo kraj Vardara na glavno Skopsko korzo puno lipih lokala i štekata. Opaka žega nije smetala «pecaroše» koji su u gumenin čizmama do struka zabacivali blinkere. Java zna šta su ufatili za ručak?
Popodne smo proveli u klupskom kafiću predsjednika moto kluba POTFAT (
www.potfatmc.com) Metodija. Bend je sidija i pičija na štekatu skupa sa gostima, dok je puva fen za skidanje stare boje. Skupilo se šareno društvo, pa san tako ima zgodu razglabat malo o bratstvu i jedinstvu sa starom kvrgom Borom Đorđevićem, zvanim Čorba koji je proteklih godina poznatiji po političin nego glazbenin medijskin istupima, a jedna njegova stara sve ogoljuje pa i njega samog: «…dan tmuran, ja mamuran, nemoj srećo, nemoj danas da ispravljaš krive Drine, možeš doći do istine..»
No kako god bilo, svi smo se dobro zabavili, ko u pravom Balkan expresu.
Na vakvu žegu mojon ekipi nije tribalo puno da me nagovori da oko sedan popodne opalimo u Ohrid koji je na 800m nadmorske visine, di je veća šansa da priživimo. Dva sata vožnje za 170 km i stižemo. Spas! Oduševljen san Ohridon. Stari grad sav popločan kamenom. Ugođajem i arhitekturom odiše čudnovatom mješavinom zapada i orijenta, budeći egzotičan osjećaj. Prava mala rivijera na koju hrle bolje stojeći potrošači iz cile regije, željni dobre zabave, koje ode svakako ne manjka. Bezbroj izvrsno uređenih lokala svih vrsta, pružaju gostima izvrsnu zabavu uz umjerene cijene, za oko 30% niže nego u nas.
U vip boksu mondenog cocktaill bara, podalje od obične raje, side krupni, mrki tipovi obrijanih glava u pratnji prekrasne crne mlade žene, nestvarne, vretenaste figure. Izgleda ka naslikana air brushon na rezaervaru kakvog skupog Harleya. Prošetavši se graciozno prema toiletteu na pudranje nosa, ostavlja za sobom opor i opak miris požude. Kad je pogledaš boli, a znaš da je pametnije ne gledat. Možda je čak kakva orijentalna princeza ikognito.
U subotu smo prispavali u Ohridu a u nedilju bili u obilasku mista sve do tvrđave Makedonskog cara Samuila na vrhu grada čija je vojska poražena kod bugarske granice. Priživjelima su Turci povadili oči a svakom stotom ostavili po jedno da se mogu vratit kući. Deset iljada vojnika. Strava!
Nedilja veče, skupilo se veliko veselo društvo isprid bara NEMO. Slovenci, Makedonci, i Dalmatinac. Izašli smo u pet popodne na kavu i vratili se sutra ujutro u pet nakon cilonoćne veselice uz pive, cuba libre, pa votke red bul. Uf! Kad san na mobitelu koji se osta punit vidija da su me svi već oplakali misleći da su me kakvi Osmanlije nebili na kolac, odlučili smo da nema spavanja! Moramo dokazat da smo još živi. Nema spavanja! Spremifme stvari, malo se otuširafme, popišme kafa sa Vanjinin stari, sedošme na motori i odjezdifme prema Albanija. Sreten pat, rekoše. Fala, tribaće.
Nakon kojekakvih priča koje san čuja, ima san teke treme u Strugi pri ulasku u Albaniju, no ljubazna policajka namignivši mi pri uzimanju pasoša raspršila je u trenu. Ma moraš bit šarmantni Dalmatinac i nemaš problema!
Pogranično područje pokrivenio je kišon bunkera. Enver Hoxa ih je naslaga oko 600 iljada, najviše prema granici bivše Yuge. Prošli smo kraj albanske trećine Ohridskog jezera priko Elbasana prema Tirani. Cesta je skroz dobra i vozili smo se živo ali pažljivo izbjegavajući svaku mogućnost komplikacije. Ne virujen da bi nam ode bolo jednostavno rješit bilo kakav problem. Vozači se ponašaju kulturnije od naših i čin te vidu u špiglu, miču se u stranu tako da smo samo šišali posrid ceste. Policajci su nas često pozdravljali palcem prema gori. Predjeli uz cestu su arhaični i pomalo bacaju na panorame iz Alise u zemlji čudesa. Oko 200 km i dvi ipo ure od Ohrida, ulazimo u Dures – Drač. Parkiramo kraj lokala na beskrajnoj pješčanoj plaži punon suncobrana i ležaljki dugon barem 15 km. Vakva totalna betonizacija na samon plaži zadarski Vir čini televizijon u boji a i mora da je san svake Marine Matulović Dropulić.
Nakon osvježenja i javljanja najbližima da smo još uvik živi, nastavljamo dalje. Za Tiranu kažu, kad u nju uđeš nemoš iz nje izać, pa nismo ni ulazili. Manili smo Enver Hoxi i ošinli dalje prema Skadru – Shkoder. Stotinjak km prije granice na tankanju upoznali smo grupu zemljaka, većina iz Zagreba. Malo smo sili i razminili dojmove pa nastavili dalje. Prišli smo oko 400 km do crnogorske granice. Nakon 6 uri vožnje oko 13:30 ušavši u CG vozali smo se uskin poljskin cestama prema Ulcinju. Tempo dosta spor. Samo me bilo stra da kakvo domaće življe ne izleti na put. No srića da čak i življe u Crnon Gori, uživa negdi u ladovini. Stali smo se u Budvi malo okripit pa smo nastavili dalje kraj Svetog Stefana koji izgleda prekrasno, skoro ka naš Primošten. Kod Tivata smo malo prisikli trajekton da skratimo cili Boko Kotorski zaliv jer smo odredili do večeras stić u Šibenik. Ža mi je Boke, al to ćemo drugi put.
Na Debelom brdu ulazimo u HR u uskoro nadvozimo Dubrovnik. Stari lipotan šepuri se podno Srđa u blagon izmaglici morske pare, isušene popodnevnon jaron. Oko Trstenog smo tili malo proplivat al se grupa lokalnih mulaca vrzmala oko motora pa se nisan tija maknit dok se Vanja teke oživija skočivši u more. Samo mi fali da me nakon svega šta smo prošli opeljšu u rođenon zamlji. U peton državi u koju smo danas ušli, BiH milicajac nas je tija oderat prije Neuma. Ka prišli smo kombi na punon crti i ka vozili smo prebrzo. No kad san vidija da mu na prozoru visi neki pretpotopni uređaj koji nije niti upaljen, nisan se da, nego san se upustija u polemiku. Nakon šta san njegovu početnu ponudu od 100 marki (400kn) spustija na 10, pa kad san izvadija 40 kn iz džepa uz,pa šta ne kažeš, bilo mu je tako neugodnao da nam je to poklonija za kavu. Samo da očuva trun obraza. Znači moraš bit ne samo šarmantan nego i parlamentaran Dalmatinac da nemaš problema.
Oko 19 sati U Opuzenu smo kraj ceste svratili na čentrun kod Neretvanskih gusara, olađen Neretvon u staron gusarskon falkuši i baš nam je dobro lega.
Zadnje stajanje u Omišu u 21 sati sa dvoje motorista na CBR 1000 iz Podgorice koje smo sreli po putu i uljudno pozvali da popiju piće s nama, šta su rado prihvatili.
Napokon, oko deset uri naveče pristajemo u Šibeniku. Prošli smo ukupno oko 2400 km zapravo u samo dva dana vožnje. Po putu nismo ništa ili, samo smo pili vodu. Protutnjali smo kroz šest država bez velikih pauza i bez ikakvih problema. Sad mi sve to izgleda puno manje.
I evo, taman mi stiže SMS od Vanje: «Polako se sastavljam, al je vrijedilo – zaljevat do jutra i onda 14 sati na zicu. Sumnjam da će nam itko oduzeti taj trofej…čućemo se!»
I šta nakon Balkan expresa?
Možda Orijent expres?
Tema: SKOPJE POTFAT 2007 (Posjeta: 1622 vremena)